Dr Željko Kojadinović — NEUROHIRURGIJA I LEČENJE BOLA
Dr Zeljko Kojadinovic — Pain Treatment & Neurosurgery
Autor: Dr sci. med. Željko Kojadinović, neurohirurg i specijalista za lečenje bola
Medicinski sadržaj ažuriran: maj 2026
Pre nego nas kontaktirate molimo Vas pročitajte našu Politiku privatnosti i Uslove korišćenja.
💡 Dodatno mišljenje neurohirurga kod tumora mozga
Ako Vam je dijagnostikovan tumor mozga, možete nas konsultovati ukoliko želite dodatno mišljenje neurohirurga. Tumori mozga često postavljaju važna pitanja – da li je operacija neophodna, koje su moguće komplikacije i kakva je prognoza.
Na osnovu dokumentacije i video razgovora dajemo stručno mišljenje o mogućim načinima lečenja, hirurškim i nehirurškim pristupima, kao i načinima da se rizici svedu na minimum. Kod složenijih slučajeva koristi se dodatna analiza pomoću veštačke inteligencije.
Zakažite online konsultacijuKonsultacija-Drugo mišljenje u vezi najboljeg neurohirurškog načina lečenja. Ukoliko Vam je postavljena dijagnoza tumora mozga i predloženo operativno ili neoperativno lečenje možete nas konsultovati ako imate nedoumice. Sumnje pacijenta otežavaju postizanje dobrih rezultata lečenja. Mi ćemo dati mišljenje da li mislimo da je operacija indikovana, koji sve operativni metodi postoje, gde se u zemlji takve operacije rade, koji su njihovi rizici i kako ih smanjiti.
- Zajedničke osobine tumora
- Gliomi mozga
- Meningeomi
- Neurinomi
- Tumori hipofize i endoskopske operacije odstranjivanja tumora baze lobanje kroz nos
- Metastaze mozga
- Prikaz slučajeva
Postoji preko 100 vrsta tumora koji mogu rasti unutar lobanje i dovoditi do oštećenja mozga. Ipak, kod odrasih, 5 vrsta tumora se sreću u preko 90% slučajeva. Tu su:
- gliomi – ovde spadaju astrocitomi, oligodendrogliomi, anaplastični astrocitomi, glioblastomi,… (astrocytoma, oligodendroglioma, astrocytoma anaplasticum, glioblastoma multiforme,…)
- meningeomi– meningeoma
- neurinomi– neurinoma, schwanoma
- adenomi hipofize – adenoma hypophyseos
- metastaze mozga iz udaljenih malignih tumora.- metastasis cerebri
Uzroci nastanka tumora mozga
Ovi, kao i ostali tumori u organizmu, nastaju kao posledica promena (mutacija) u posebnim genima normalnih ćelija. Tokom tih promena, pojedini geni koji normalno podstiču rast ćelija (proonkogeni) postaju trajno aktivirani i prelaze u onkogene, dok se drugi geni, čija je uloga da koče nekontrolisano umnožavanje ćelija (tumor-supresorni geni), inaktiviraju.
Ovakve genetske promene se u ljudskom organizmu stalno dešavaju u velikom broju ćelija, ali ih imuni sistem u većini slučajeva prepoznaje i neutrališe. Međutim, u situacijama kada ove ćelije izmaknu imunološkoj kontroli i nastave da se nekontrolisano umnožavaju, dolazi do formiranja tumora.
U početku je tumor najčešće dobroćudan (benigan), ali vremenom može dolaziti do nakupljanja dodatnih genetskih mutacija, čime tumor stiče sve agresivnije osobine i može preći u maligni oblik. Razlozi zbog kojih ove genetske promene nastaju nisu uvek u potpunosti poznati.
Kod manjeg broja ljudi postoje genetske predispozicije ili nasledni sindromi koji povećavaju rizik, ali većina tumora mozga nije direktno nasledna.
Uticaj spoljašnjih faktora i dalje se intenzivno proučava. Poznato je da izloženost jonizujućem zračenju može povećati rizik za nastanak tumora mozga. Za mnoge druge potencijalne faktore — kao što su pojedine hemijske supstance, pesticidi, ranije infekcije ili dugotrajni zapaljenski procesi — rezultati istraživanja nisu uvek jednoznačni. Česta pitanja pacijenata odnose se i na stres, povrede glave, premor ili upotrebu mobilnih telefona. Za sada ne postoje dokazi da ovi faktori direktno izazivaju tumor mozga, ali se njihovi mogući dugoročni efekti i dalje prate u naučnim studijama.
Podela tumora mozga po malignosti
Ovi tumori se, prema tome koliko brzo napreduju i u kom procentu se mogu izlečiti, dele na dobroćudne (benigne) i zloćudne (maligne) tumore. Meningeomi, neurinomi i adenomi hipofize su najčešće dobroćudni. Metastaze su uvek rezultat maligne bosti, a gliomi su češće maligni. Jedna vrsta glioma- glioblastom je najčešći maligni tumor mozga.
Prema svome rastu tumori se mogu podeliti na one koji, svojim rastom, samo pritiskaju okolne delove mozga i na one koji ih prožimaju (infiltrišu), te na kombinovane. (npr. veći maligni tumori prožimaju mozak i vrše pritisak na njega).
Slika: Menigeom koji raste sa omotača mozga i vrši pritisak na okolne delove mozga, bez njihovog prožimanja (infiltacije) Presek dve hemisfere velikog mozga. U jednoj od njih se nalazi velik maligni gliom (prečnika oko 4 centimetra). Tada su u širu okolinu (čak i u suprotnu hemisferu) već prodrle ćelije tumora.
Simptomi tumora mozga
Kada tumor dostigne značajnu veličinu on vrši okolni pritisak na mozak, dovodi do njegovog oticanja, remeti krvotok u nervnom tkivu, a može i da dovede do krvarenja. Mehanizmi kojim tumor oštećuje nervno tkivo su brojni i, izmedju sebe, izukrštani.
Sve ovo rezultira simptomima bolesti kao što su: glavobolja, epilepsija, pospanost, razni ispadi u funkciji mozga i živaca glave. Ispadi funkcije zavise od lokalizacije i veličine tumora. To mogu biti sledeći poremećaji: vida, govora, sluha, mirisa, pokretanja ekstremiteta, ravnoteže, osećaja dodira, psihički poremećaji,… Kod benignih tumora se prvo pojavi jedan ili nekoliko simptoma, a zatim se mesecima, a često i godinama, iako tumor raste, novi simptomi ne javljaju. Sledeći simptomi se, zbog sporog rasta, javljaju tek kada tumor značajno poraste.
Glavobolja je čest simptom ali i samostalan entitet – pogledajte najčešće tipove glavobolja.
Kada posumnjati na tumor mozga
Tumori mozga mogu izazivati veoma različite simptome u zavisnosti od svoje veličine, lokalizacije i brzine rasta. Kod nekih pacijenata prvi simptomi su glavobolja, epileptični napadi, slabost ruke ili noge, poremećaj vida, govora ili ravnoteže, dok se kod drugih tegobe razvijaju postepeno tokom meseci. Važno je razumeti da većina glavobolja nije posledica tumora mozga, ali progresivno pogoršanje simptoma, pojava novih neuroloških ispada ili epileptičnog napada zahtevaju pregled neurologa i često MRI snimanje mozga.
Dijagnostika tumora mozga
Budući da se mnogo lakše leče mali nego veliki tumori važno je što pre postaviti dijagnozu. Najvažnija dijagnostička metoda je snimak mozga magnetnom rezonancom (MRI). Budući da se tumori najbolje leče kada su mali, a tada daju namanje simptoma treba kod svake perciptivne nagluvosti, epilepsije, poremećaja mirisa ili vida, psihijatrijskog poremećaja,… razmotriti da se snimi mozak magnetnom rezonancom. Ovo snimanje je bezbolno i traje oko 15-45 minuta. Podrazumeva da pacijent leži u uskom prostoru aparata i izložen je, manjoj ili većoj, buci. To kod nekih ljudi može biti toliko neprijatno, da zahteva snimanje u sedaciji ili anesteziji. (prethodno davanje lekova za smirenje ili lekova za spavanje)
Snimak mozga magnetnom rezonancom koji prikazuje meningeom zadnjeg dela slepočne regije
Pored ovog mogu biti indikovane i druge dijagnostičke metode kao što su: kompjuterizovana tomografija (CT), EEG, razne vrste evociranih potencijala, endokrinološka ispitivanja (ispitivanja hormona), ispitivanje vida i sluha, snimanje kostiju nakon davanja radioaktivnih materija (scintigrafija skeleta),…
Uvek se mora uraditi i snimanje ostalih organa (onkološka obrada) da bi se dokazalo eventualno postojanje drugih tumora u telu. Takodje je važno utvrditi da li pacijent boluje od drugih bolesti. Ovo nam može biti važno pri planiranju anestezije i izboru metoda lečenja. Minimalno se zahtevaju: laboratorijska obrada krvi i mokraće, EKG, rentgenski snimak pluća, ultrazvučni snimak trbuha i pregled interniste. Po potrebi se rade i dodatna ispitivanja- urološka, kardiološka, ginekološka,…
Lečenje tumora mozga
Kada se postavi dijagnoza tumora mozga tim stručnjaka (onkološka komisija, neuroonkološka komisija) razmatra kojim metodama treba pacijenta lečiti. Na raspolaganju su nam: simptomatsko, hirurško (operacija tumora) i adjuvantno lečenje. Odluka kako lečiti pacijenta je rezultata znanja i iskustva iz neuroonkologije. U nekim slučajevima postoje indicije da je tumor završio sa rastom i pri tome ne remeti funkciju mozga i tada se, pogotovo kod starijih i ljudi koji su teže oboleli od drugih bolesti, odlučujamo samo na praćenje ovog tumora. (periodični MR ili CT snimci).
Simptomatsko lečenje se sprovodi u slučaju da postoje otok mozga, glavobolja, epilepsija, povraćanje,… Za otok mozga kod tumora najčešće se ordiniraju kortikosteroid Dexason ili Dexamethason. On se daje u vidu inekcije ili redje tableta.
Da li se svi tumori mozga moraju operisati
Ne zahtevaju svi tumori mozga odmah operativno lečenje. Kod pojedinih malih i spororastućih tumora, posebno kod starijih pacijenata ili osoba sa teškim pratećim bolestima, može se odlučiti samo za praćenje periodičnim MRI snimcima. Sa druge strane, tumori koji brzo rastu, izazivaju pritisak na mozak, hidrocefalus ili neurološke ispade često zahtevaju operaciju. Odluka o lečenju donosi se individualno, na osnovu tipa tumora, simptoma, lokalizacije i opšteg stanja pacijenta.
Hirurško lečenje tumora mozga
Hirurško lečenje tumora mozga
Hirurško lečenje podrazumeva otvaranje lobanje (kraniotomiju), pristup tumoru i njegovo uklanjanje. Tokom operacije neophodno je pažljivo odvajanje tumora od okolnih vitalnih struktura, kao što su zdravo moždano tkivo, kranijalni nervi i krvni sudovi.
Potpuno uklanjanje tumora često nije moguće kada tumor raste infiltrativno, što je karakteristično za većinu glioma i agresivne maligne varijante drugih tipova tumora. Takođe, i benigni tumori, ukoliko dostignu veliku veličinu, mogu istanjiti i čvrsto prionuti uz okolne strukture, do te mere da njihovo razdvajanje bez nastanka funkcionalnog oštećenja postane nemoguće. Ovo jasno naglašava izuzetnu važnost ranog otkrivanja tumora, dok je on još mali.
U zavisnosti od odnosa tumora prema okolnom moždanom tkivu, hirurg može izvesti:
Potpuno uklanjanje (ablacija):
potpuna ekscizija tumorske mase.
Delimično uklanjanje (redukcija / debulking):
uklanjanje najvećeg dela tumora radi smanjenja pritiska na mozak, uz ostavljanje manjih rezidualnih ili infiltrativnih delova kako bi se sačuvale vitalne funkcije. Zahvaljujući savremenim tehnikama, kao što je stereotaktičko zračenje, ovi mali ostaci benignih tumora mogu se efikasno kontrolisati, sprečiti njihov dalji rast ili čak značajno smanjiti njihovu veličinu. Kod infiltrativnih i malignih oblika tumora, neophodno je sprovesti dopunsku terapiju (zračenje i/ili hemioterapiju) u skladu sa važećim protokolima za dati tip tumora.
U slučajevima visokog rizika, kada je operacija previše opasna, uzimaju se samo uzorci tumora (biopsija) radi preciznog određivanja njegove prirode. Ovaj zahvat se najčešće izvodi stereotaktički, uz korišćenje sistema za precizno navođenje.
Savremene hirurške tehnologije
Da bi se postigao najbolji mogući ishod, operaciju treba da izvodi specijalista sa velikim iskustvom u mikroneurohirurgiji. Savremena neurohirurgija koristi napredne tehnologije koje čine zahvate preciznijim i bezbednijim:
Neuronavigacija (intraoperativni „GPS“):
korišćenje MRI/CT snimaka i ultrazvuka za precizno navođenje do duboko smeštenih tumora.
Fluorescentno vođena hirurgija:
primena posebnih boja (npr. 5-ALA) koje omogućavaju da tumorske ćelije „svetle“ pod mikroskopom, čime se lakše razlikuju od zdravog moždanog tkiva.
Intraoperativni neurofiziološki monitoring (IONM):
kontinuirano praćenje funkcije nerava tokom operacije, sa ciljem sprečavanja paralize ili gubitka senzibiliteta.
Ultrazvučni aspirator (CUSA):
uređaj koji koristi ultrazvučne vibracije za usitnjavanje i uklanjanje tumora, uz maksimalno očuvanje krvnih sudova i nerava.
Operacija tumora mozga na budnom pacijentu:
primenjuje se kod tumora smeštenih u blizini govornih ili motornih centara. Tokom zahvata hirurg komunicira sa pacijentom kako bi se osiguralo očuvanje vitalnih funkcija..
Prikaz kraniotomije pri kojoj se seče koža, a na kostima lobanje pravi otvor kroz koga se kasnije operiše. Sve se radi u kosmatom delu poglavine i na kraju fiksira i rekonstruiše tako da ne ostavlja nikakav kozmetski defekt.
Rezultati hirurškog lečenja tumora mozga
Ishod hirurškog lečenja prvenstveno zavisi od tipa tumora, stepena maligniteta, njegove veličine i lokalizacije.
Hirurški mortalitet:
U savremenoj neurohirurgiji, smrtnost koja je direktno povezana sa operativnim zahvatom najčešće je manja od 1%. Kada do nje dođe, ona je obično posledica komplikacija već postojećih pratećih bolesti kod pacijenta.
Neurološki ispadi:
Rizik od postoperativnih neuroloških ispada zavisi od veličine tumora i njegove blizine vitalnim moždanim centrima. U većini slučajeva, teški neurološki ispadi javljaju se kod manje od 1% pacijenata. Kod tumora smeštenih u složenim ili takozvanim „elokventnim“ regijama mozga, ovaj rizik može porasti i do 20%.
Privremeni naspram trajnih ispada:
Važno je razlikovati privremene neurološke ispade, koji se mogu javiti usled postoperativnog otoka mozga i najčešće se povlače tokom oporavka, od trajnih ispada, koji nastaju kada su vitalne strukture direktno zahvaćene tumorom ili njegovim uklanjanjem.
Izuzetno je važno da se svi potencijalni rizici povezani sa konkretnim tipom operacije — bilo da se radi o potpunom uklanjanju tumora ili njegovoj delimičnoj redukciji — detaljno objasne pacijentu i njegovoj porodici pre zahvata. Time se obezbeđuje informisani pristanak i realna priprema za period oporavka i rehabilitacije.
Patohistološka analiza (PH analiza)
Konačna priroda tumora utvrđuje se 4–7 dana nakon operacije, kroz detaljnu analizu odstranjenog tkiva. Dok se klasična patohistološka analiza (PH analiza) zasniva na posebnim metodama bojenja i mikroskopskom pregledu kako bi se odredio tip i stepen tumora, savremena dijagnostika ide znatno dalje.
Danas je ovaj proces značajno unapređen kroz:
Imunohistohemiju (IHC): koristi se za detekciju specifičnih proteina i markera unutar ćelija, čime se potvrđuje poreklo tumora.
Hromozomsku i genetsku analizu: omogućava identifikaciju specifičnih genetskih promena. Na primer, prisustvo IDH mutacije ili 1p/19q kodelecije često znači značajno bolju prognozu i drugačiji odgovor na terapiju u poređenju sa tumorima koji nemaju ove osobine.
Molekularno gradiranje: sve češće se identifikuju određeni geni (kao što je metilacija MGMT promotora) koji predviđaju koliko će tumor dobro odgovoriti na hemioterapiju, ali i ukazuju na njegovu biološku agresivnost, nezavisno od mikroskopskog izgleda.
Savremena dijagnostika se sve više približava samom uzroku maligniteta. U bliskoj budućnosti, „prava dijagnoza“ verovatno neće podrazumevati samo naziv bolesti, već identifikaciju tačne ćelije porekla i detaljnu mapu genetskih promena koje upravljaju ponašanjem tumora. Ovo otvara mogućnost ciljane (targetirane) terapije, u kojoj se lekovi dizajniraju da deluju isključivo na izmenjene proteine ili gene, uz minimalno oštećenje zdravog moždanog tkiva.
Na osnovu ovako integrisanog patohistološkog i molekularnog profila, multidisciplinarni tim donosi odluku o potrebi i vrsti dopunske terapije, kao što su zračenje ili personalizovana hemioterapija.
Lečenje tumora mozga zračenjem i hemioterapijom
Adjuvantne metode lečenja su zračenje i hemioterapija.
Zračna terapija se najčešće sprovodi pomoću aparata za zračenje koji imaju različite stepene preciznosti. Njima se, kroz različite delove mozga, zrači tumor. Na ovaj način tumor dobija ubedljivo najveće doze zračenja. (doza se meri u grejima- Gy). Najpreciznije zračenje danas se postiže stereotaktičkom radiohirurgijom (Gamma Knife, CyberKnife i LINAC sistemi), dok se protonska terapija koristi u posebnim indikacijama. Ovako preciznim zračenjem se može zaustaviti rast tumora ako nisu veći od 2,5-3,5 cm u prečniku i nisu veoma blizu struktura mozga koji ne podnose zračenje. Takodje se njima može zaustaviti rast manjih delova tumora koji su zaostali nakon operacije.
Hemioterapija i sistemsko onkološko lečenje danas zavise od tipa tumora i njegovih molekularnih karakteristika. Kod mnogih malignih tumora mozga često se koristi temozolomid (Temodal), lek koji se najčešće uzima u obliku kapsula i obično ima manje nuspojava od klasičnih citostatika. Kod pojedinih tumora mogu biti indikovani i drugi oblici hemioterapije, ciljane terapije ili savremeni onkološki protokoli.
Kod pojedinih malignih tumora mozga pacijentima mogu biti dostupni i savremeni oblici lečenja u okviru kliničkih studija. Ove studije ispituju nove lekove i terapijske pristupe, kao što su ciljane (targetirane) terapije, imunoterapija, genske terapije i druge metode usmerene na specifične molekularne osobine tumora. Učešće u kliničkim studijama najčešće dolazi u obzir kod agresivnih tumora, recidiva bolesti ili situacija kada standardne terapijske mogućnosti imaju ograničen efekat. Važno je razumeti da se efikasnost ovih novih terapija još procenjuje i da rezultati mogu značajno varirati u zavisnosti od tipa tumora i njegovih genetskih karakteristika.
Pojedine suportivne i alternativne metode pacijenti koriste sa ciljem poboljšanja kvaliteta života, apetita, sna, psihičke stabilnosti ili lakšeg podnošenja standardnog onkološkog lečenja. Važno je, međutim, razumeti razliku između metoda čija je korist potvrđena ozbiljnim kliničkim studijama i onih za koje ne postoje pouzdani naučni dokazi o efikasnosti. Zbog toga je važno da pacijent o svim suplementima, biljnim preparatima i alternativnim pristupima razgovara sa lekarima koji vode osnovno lečenje. Problem ne nastaje zbog same želje pacijenta da koristi dodatne metode, već kada nestručni saveti dovedu do odlaganja operacije, zračenja ili hemioterapije, do prekida standardne terapije ili do kombinovanja preparata koji mogu smanjiti efikasnost lečenja ili izazvati štetne interakcije.
U nastavku će biti objašnjene specifičnosti pojedinih vrsta tumora mozga.
Od čega zavisi prognoza tumora mozga
Prognoza tumora mozga danas zavisi od velikog broja faktora. Najvažniji su tip tumora, stepen maligniteta, brzina rasta, lokalizacija, mogućnost hirurškog odstranjenja, starost pacijenta i njegovo neurološko stanje. Kod pojedinih tumora važnu ulogu imaju i molekularne karakteristike, kao što su IDH mutacija, 1p/19q kodelecija i MGMT metilacija, jer mogu značajno uticati na odgovor na terapiju i dužinu preživljavanja. Zbog toga se danas prognoza sve više procenjuje individualno, za svakog pacijenta posebno.
Gliomi mozga
Gliomi tokom rasta najčešće infiltriraju okolno moždano tkivo, zbog čega njihovo potpuno uklanjanje često nije moguće. Savremena klasifikacija glioma zasniva se ne samo na mikroskopskom izgledu, već i na molekularnim karakteristikama tumora, kao što su IDH mutacija, 1p/19q kodelecija, MGMT metilacija i druge genetske promene koje značajno utiču na prognozu i odgovor na terapiju.
Prema savremenoj WHO klasifikaciji, gliomi se dele u graduse 1–4. Tumori nižeg gradusa često rastu sporije i mogu imati dug period preživljavanja, dok gliomi višeg gradusa imaju agresivniji tok bolesti. Najčešći i najagresivniji maligni gliom kod odraslih je glioblastom (GBM), koji najčešće zahteva kombinovano lečenje operacijom, zračenjem i hemioterapijom. Prognoza danas zavisi od velikog broja faktora: starosti pacijenta, lokalizacije tumora, mogućnosti hirurškog odstranjenja, neurološkog stanja, kao i molekularnog profila tumora.
Nakon operacije često se sprovodi dopunsko lečenje zračenjem i/ili hemioterapijom. Izbor terapije zavisi od tipa i molekularnih osobina tumora. Na primer, oligodendrogliomi često bolje reaguju na određene hemioterapijske protokole, dok pojedini drugi tumori mogu imati bolji odgovor na zračnu terapiju. Autor sajta je u stručnoj literaturi prezentovao i vlastiti metod preciznije procene prognoze i kvaliteta života kod pacijenata sa malignim gliomima (metod MAS).
Glioblastom (GBM) — najčešći maligni tumor mozga kod odraslih
Glioblastom (GBM) predstavlja najčešći i najagresivniji maligni tumor mozga kod odraslih. Za razliku od tumora koji rastu kao jasno ograničena masa, glioblastom najčešće infiltrira okolno moždano tkivo, zbog čega njegovo potpuno hirurško odstranjenje često nije moguće. Čak i kada se na MRI snimku čini da je tumor uklonjen u velikoj meri, pojedinačne tumorske ćelije mogu ostati rasute u okolnim funkcionalnim delovima mozga.
Zbog toga se lečenje glioblastoma danas najčešće zasniva na kombinaciji više metoda — operacije, zračne terapije i hemioterapije, najčešće temozolomidom (Temodal). Kod pojedinih pacijenata dolaze u obzir i savremeni onkološki protokoli ili uključivanje u kliničke studije.
Prognoza glioblastoma ne zavisi samo od veličine tumora ili starosti pacijenta. Važnu ulogu imaju i molekularne karakteristike tumora, kao što su IDH status i MGMT metilacija, jer mogu značajno uticati na odgovor na terapiju i očekivani tok bolesti. Zbog toga se danas prognoza i odluka o lečenju procenjuju individualno, za svakog pacijenta posebno.
Meningeomi
Meningeomi su u većini slučajeva dobroćudni (benigni) tumori. Rastu sa omotača mozga pritiskajući okolne delove mozga, nerave i krvne sudove. Ukoliko za njih nije čvrsto srastao moguće ga je potpuno odstraniti. Meningeomi mogu rasti na različitim delovima lobanje (iznad velikog mozga, iznad malog mozga, na različitim delovima baze lobanje,…). Tegobe i deficiti, do kojih dovde, zavise od veličine i lokalizacije menigeoma. (Moguć je veliki broj, sasvim različitih, kliničkih slika koje su gore navedene). Dijagnoza meningeoma je tada Meningeoma + latinski naziv za lokalizaciju (olfactorium, sphenoidale mediale, sphenoidale laterale, tuberculum sellae, sinus cavernosum, clivus, petroclivalis, foramen magnum, anguli pontocerebellaris, convexitatis, parasagittalis, sinus sagittalis, fossae cranii posterior, tentorii, …)
O nastanku tumora, njegovom rastu, dijagnostici i lečenju videti u uvodnom delu.
Važno je da se dijagnoza postavi dok su tumori još mali.
Postoje i maligne varijante- meningeoma atypicum i meningosarcoma.
Kada se dijagnostikuje tumor u lobanji postoje veliki broj pokazatelja koji ukazuju da se radi o meningeomu. Tada je potrebno iskustvo da se odlučimo da li da pacijenta operišemo, ili da tumor samo pratimo. Na praćenje se najčešće odlučujemo onda kada smatramo da tumor ne izaziva veći pritisak na okolne strukture, a da je završio ili veoma usporio sa rastom. Ovo pogotavo ako se radi o starijim pacijentima ili pacijentima koji su teško bolesni zbog drugih bolesti.
Na sreću, uz dobru hiruršku tehniku, moguće je potpuno odstraniti veliku većinu meningeoma bez većih neuroloških oštećenja (pogotovo ako tumor nije velik i ima povoljnu lokalizaciju).
Neurinomi (schwannomi slušnog živca / akustikus neurinomi)
Nastaju iz ćelija koje se nalaze u nervima. Najčešće su lokalizovani na nervu za sluh i ravnotežu (neurinoma, schwanoma nervi vestibullaris, tumor anguli pontocerebellaris). Zbog toga obično počinju slabljenjem sluha i vrtoglavicom. Taj simptom može ostati kao jedini simptom godinama. Kasnije mogu izazvati trnjenje i bolove u licu (simptomatska trigeminalna neuralgija), krivljenje lica zbog oštećenja facijalnog nerva, slabost esktremita zbog pritiska na moždano stablo, hidrocefalus (nakupljanje moždane tečnosti u komorama mozga),…
O nastanku tumora, njegovom rastu, dijagnostici i lečenju videti u uvodnom delu. Važno je da se dijagnoza postavi dok su tumori još mali.
Kada se dijagnostikuje tumor u lobanji postoje veliki broj pokazatelja koji ukazuju da se radi o neurinomu. Tada je potrebno iskustvo da se odlučimo da li da pacijenta operišemo, ili da tumor samo pratimo. Na praćenje se najčešće odlučujemo onda kada smatramo da tumor ne izaziva veći pritisak na okolne strukture (moždano stablo, okolne nerve, puteve likvora,…), a da je završio ili veoma usporio sa rastom. Ovo pogotavo ako se radi o starijim pacijentima ili pacijentima koji su teško bolesni zbog drugih bolesti.
Najčešće ih je moguće odstraniti u potpunosti. Aletrnativa operaciji, pogotovo kod neurinoma manjih od 2,5 cm, je stereotaksično zračenje (npr Gamma knife, Gama nož).
Tumori hipofize
To su tumori koji rastu iz jedne žlezde sa unutrašnjim lučenjem koja se nalazi ispod sredine mozga, a iznad nosa. Ovi tumori mogu pojačano lučiti hormone i tada se obično ranije dijagnostikuju, dok su još mali. U zavisnosti koje hormone luče kod pacijenta će se razviti hiperprolaktinemija, Kušingova bolest, Akromegalija, ili redje i druge hormonske bolesti. Ukoliko ne luči hormon tumor prilično naraste dok ne da prve simptome. Veliki adenomi se obično prvo manifestuju poremećajem vida. Kasnije se može pojaviti: smanjeno lučenje hormona hipofize, razrokost, dvoslike, učestalo mokrenje, otežan hod, psihičke tegobe i znaci hidrocefalusa.
Neki manji tumori (najčešće prolaktinomi) se leče lekovima. Većina adenoma hipofize se danas mogu odstraniti operacijom kroz nos, bez otvaranja lobanje. Kod tumora koji rastu agresivno dolazi u obzir i zračna terapija.
Većina operacija kroz nos danas se vrši pomoću endoskopa. Ovim metodama se mogu odstraniti „kroz nos“, bez otvaranja lobanje, veliki broj tumora na bazi lobanje. Ovi tumori se često ni ne mogu rešiti drugim operativnim metodama. Da bi se ove operacije izvele potrebna je, pored endoskopije, i brojna druga oprema, kao npr navigacija, neurofiziološki monitoring, itd. Veliko iskustvo neophodno za uspešno izvodjenje ovih operacija i sva neophodna oprema postoje samo u najvećem centru. Nedostatak ovoga često vodi ka praksi odredjenog hirurškog uspeha samo kod manjih tumora hipofize, dok se veći i adhezivniji tumori ne odstranjuju u celosti.
Metastaze mozga
Kod malignih tumora drugih organa ćelije tumora mogu se putem krvi proširiti u udaljene organe, uključujući mozak, gde mogu formirati metastaze. Najčešće metastaze mozga potiču od karcinoma pluća, dojke, melanoma, karcinoma bubrega i malignih tumora digestivnog sistema.
Lečenje metastaza mozga danas zavisi od broja metastaza, njihove veličine i lokalizacije, tipa primarnog tumora, prisustva metastaza u drugim organima, opšteg stanja pacijenta i savremenih onkoloških mogućnosti lečenja osnovne bolesti.
Kod pojedinačnih ili ograničenog broja metastaza često se sprovodi operativno uklanjanje, posebno kada metastaza izaziva značajan pritisak na mozak ili neurološke simptome. U mnogim slučajevima koriste se i stereotaktička radiohirurgija (Gamma Knife, CyberKnife, LINAC), klasična zračna terapija, hemioterapija, ciljane terapije ili imunoterapija, u zavisnosti od bioloških karakteristika tumora.
Kod pacijenata sa veoma uznapredovalom malignom bolešću i teškim opštim stanjem ponekad je najprimerenije simptomatsko i palijativno lečenje, sa ciljem očuvanja kvaliteta života i kontrole simptoma.
Tumori mozga u dece
Tumori mozga su, posle leukemija, među najčešćim malignim bolestima kod dece. Najčešće se sreću gliomi (posebno pilocitni astrocitomi vidnog nerva, moždanog stabla i malog mozga), meduloblastomi, tumori pinealne regije, kraniofaringeomi, tumori horoidnog pleksusa i teratomi.
Kod dece su tumori zadnje lobanjske jame i malog mozga znatno češći nego kod odraslih, zbog čega se simptomi poput poremećaja ravnoteže, nestabilnog hoda, povraćanja i hidrocefalusa sreću češće nego u odrasloj populaciji. Savremena klasifikacija pedijatrijskih tumora mozga danas se sve više zasniva i na molekularnim i genetskim karakteristikama tumora, koje značajno utiču na prognozu i izbor terapije.
Ovim nabrajanjem ni izbliza nisu navedene sve vrste tumora mozga.
Saznajte više o tumorima mozga.
Konsultacija se sprovodi uz prethodno najavljivanje na mail, ili porukom na WhatsApp ili Viber. Pozivi nisu aktivni.
zkoja@yahoo.com +381628534555
Primeri operisanih tumora mozga
Slučaj br. 1
Kod pacijenta, starosti oko 70 godina, je nakon pojave glavobolje i slabjenja leve ruke dijagnostikovan tumor mozga u predelu desnog čeonog režnja tik ispred centra za pomeranje leve ruke i noge. Pacijenta sam operisao nakon 2 nedelje. Uradjena je veoma delikatna operacija uklanjanja tumora, bez dodatnih oštećenja mozga. Potvrdjeno je da se radilo o benignom astrocitomu. Prikaz ovoga slučaja je na sledeće 3 slike.
Slučaj br. 2
Pacijent starosti 64 godina je imao epileptični napad nakon čega su uradjeni CT i MR snimci mozga koji su prikazali meningeom čeono levo. Pacijenta sam operisao uz intraoperativni elektrofiziološki monitoring. Tumor je uspešno odvojen od svih važnih struktura (centri u mozgu i venski krvni sudovi) i u potpunosti odstranjen. Nakon operacije pacijent nije imao nikakvih deficita.
Prikaz ovoga slučaja je na sledeće 3 slike.
Slučaj br. 3
Pacijentkinja je oko 1 godinu osećala bolove u glavi. Jedan mesec pre operacije glavobolja je postala intenzivnija, pacijentkinja je psihički propadala, bila je nestabilna u hodu i ponekad se umokravala. CT snimak, MR snimak mozga i snimak krvnih sudova mozga je prikazao tumor malog mozga koji se spuštao u kičmeni kanal do drugog vratnog pršljena. Tumor je izazivao i hidrocefalus. (DG: TU cerebelli. Hydrocephalus). Tokom operacije uradjena je mikroskopska analizira isečka tumora (PH ex tempore) koja je ukazala na primarni moždani tumor. Tumor, koji raste infiltartivno, sam odstranio do mikroskopski vidljive grance prema zdravom tkivu malog mozga, a time je rešen i hidrocefalus, te ugradnja šanta nije bila potrebna. Dijagnoza astrocitoma gradusa III je postavljena patohistološkom analizom 7 dana kasnije. Pacijentkinja, posle operacije, nije imala nikakav neurološki deficit, psihički se oporavila, hod se normalizovao, a umokravanje je prestalo. Pacijentkinju sam prikazao na onkološkoj komisiji i odlučeno je da se sprovede zračna terapija radi ubijanja ćelija koje infiltrišu funkcionalne delove malog mozga uy hemioterapiju. Kontrolni MR snimci mozga se vrši na 6-12 meseci. Dalja prognoza zavisi od malignosti tumora tj. od broja i vrsta mutiranih gena u tumorskim ćelijama i od odbrambenih snaga organizma pacijentkinje.
Slučaj br. 4
Pacijentkinja starosti 42 godine je 3 mjeseca pre operacija počela da oseća slabost desne noge. Uradjen je snimak mozga magnetnom rezonancom koji je pokazao izuzetno velik tumor izmedju 2 hemisfere mozga (najveće dimenzije 10 cm) koji je pritiskao mozak i zalepio za sebe veliki broj krvnih sudova i centare za pomeranje obe noge.
Pacijentkinju sam ubrzo operisao. Operacija je bila veoma teška i dugo je trajala. Bilo je potrebno odvojiti tumor od svih struktura za koje se on zalepio, a da ne dodje do trajnih posledica. Odvajanje i odlepljivanje ovako velikog tumora od krvnih sudova mozga i samih centara mozga može dovesti do infarkta delova mozga i teških deficita posle operacije. Radilo se o meningeomu – benignom tumoru čijim potpunim otklanjanjem smo izlečili pacijentkinju. Najviše je bila ugrožena pokretljivost nogu. Već 2 nedelje posle operacije pacijentkinja nije imala većih oštećenja, a potpuni oporavak je usledio, uz rehabilitaciju, nakon 2 meseca. Kuriozitet je da je pacijentkinja primila vest o teškoj operaciji bez velikog straha, pošto se sa bolešću i uspešnošću lečenja upoznala preko ovog sajta. To je sigurno doprinelo ovako dobrom rezultatu.
Javite se!
Zakazivanje video konsultacije se sprovodi slanjem poruke sa kratkim objašnjenjem problema na mail, WhatsApp ili Viber. Pozivi nisu aktivni. Konsultacije se plaćaju i veoma su uspešne.
Viber
Pre nego nas kontaktirate molimo Vas pročitajte našu Politiku privatnosti i Uslove korišćenja.
Najčešća pitanja pacijenata kod tumora mozga
Da li se svi tumori mozga moraju operisati?
Ne. Ne mora se svaki tumor mozga odmah operisati, jer odluka ne zavisi samo od postojanja tumora, već od njegove vrste, veličine, brzine rasta, lokalizacije i simptoma koje izaziva. Mali, spororastući i verovatno benigni tumori ponekad se mogu pratiti redovnim MRI snimcima, naročito kod starijih pacijenata ili kada bi operacija nosila veći rizik od samog tumora. Sa druge strane, operacija se češće preporučuje kada tumor raste, pritiska važne moždane strukture, izaziva epileptične napade, slabost ekstremiteta, poremećaj govora, vida, ravnoteže ili znake povišenog pritiska u lobanji. Neurohirurška odluka zato uvek predstavlja ravnotežu između rizika prirodnog toka bolesti i rizika same operacije.
Koji su rizici operacije tumora mozga?
Rizici operacije tumora mozga zavise od tipa tumora, njegove veličine, lokalizacije i odnosa prema važnim moždanim centrima, krvnim sudovima i nervima. Operacija tumora koji se nalazi dalje od govornih, motornih ili vidnih centara obično nosi manji rizik od operacije tumora koji je srastao sa vitalnim strukturama ili se nalazi u takozvanoj elokventnoj regiji mozga. Moguće komplikacije uključuju krvarenje, otok mozga, infekciju, epileptične napade, privremene ili trajne neurološke ispade, kao što su slabost ruke ili noge, poremećaj govora, vida ili ravnoteže. Savremene tehnike, kao što su mikroneurohirurgija, neuronavigacija, intraoperativni monitoring i operacija uz budnog pacijenta, značajno smanjuju rizik, ali ga ne mogu potpuno ukloniti. Zato je najvažnije proceniti da li je veći rizik od operacije ili od daljeg rasta tumora.
Kada je korisno tražiti dodatno mišljenje neurohirurga?
Dodatno mišljenje neurohirurga je posebno korisno kada postoji dilema da li tumor treba operisati, pratiti, zračiti ili lečiti kombinovanim pristupom. Korisno je i kada se mišljenja razlikuju, kada pacijent nije siguran koliki je stvarni rizik operacije, kada je tumor u blizini važnih moždanih centara ili kada nije jasno da li je potpuno uklanjanje moguće bez velikog neurološkog rizika. Kod benignih tumora drugo mišljenje često pomaže da se proceni da li je bezbedno čekati, dok kod malignih tumora može pomoći u razumevanju redosleda operacije, zračenja, hemioterapije i molekularne analize. Cilj nije samo potvrditi dijagnozu, već objasniti logiku odluke i pomoći pacijentu da razume zašto se preporučuje baš taj terapijski put.
Može li se neurohirurška konsultacija obaviti online?
Da. Kod tumora mozga online neurohirurška konsultacija može biti veoma korisna ako pacijent pošalje MRI ili CT snimke mozga, nalaze, otpusne liste i kratak opis simptoma. Na osnovu dokumentacije i video razgovora moguće je proceniti najverovatniji tip tumora, njegov odnos prema važnim moždanim strukturama, da li operacija ima smisla, koliki su potencijalni rizici i koje dodatne analize mogu biti potrebne. Online konsultacija ne zamenjuje hitan pregled kod pacijenata sa naglim pogoršanjem, gubitkom svesti, novom paralizom ili teškim neurološkim ispadima, ali je vrlo korisna za drugo mišljenje, razumevanje opcija lečenja i pripremu pitanja za tim koji vodi pacijenta.
Da li glavobolja može biti znak tumora mozga?
Većina glavobolja nema veze sa tumorom mozga i mnogo češće potiče od migrene, tenzione glavobolje, problema sa vratom, sinusima ili drugim benignijim uzrocima. Ipak, glavobolja zahteva ozbiljniju procenu kada je nova, progresivna, sve jača, kada budi pacijenta iz sna ili je praćena povraćanjem, epileptičnim napadom, slabošću ruke ili noge, poremećajem govora, vida, ravnoteže ili promenama ponašanja. Tumor mozga ne izaziva bol samo svojim prisustvom, već pritiskom na okolne strukture, otokom mozga, poremećajem cirkulacije likvora ili povećanjem pritiska u lobanji. Zato se odluka o MRI snimanju mozga ne donosi samo na osnovu jačine glavobolje, već na osnovu njenog toka i pratećih neuroloških znakova.
Kada treba uraditi MRI mozga zbog sumnje na tumor?
MRI mozga treba razmotriti kada se pojave novi neurološki simptomi, posebno epileptični napad kod osobe koja ranije nije imala epilepsiju, slabost ruke ili noge, poremećaj govora, poremećaj vida, nesigurnost u hodu, progresivna glavobolja ili promene ponašanja i pamćenja. Magnetna rezonanca je najvažnija metoda za otkrivanje tumora mozga jer bolje prikazuje moždano tkivo, odnos tumora prema okolnim strukturama, otok i moguće znake agresivnosti tumora nego CT snimanje. CT je koristan u hitnim stanjima, kod krvarenja ili kada MRI nije dostupan, ali MRI mozga daje detaljniju osnovu za neurohiruršku odluku. Važno je da se snimak tumači zajedno sa simptomima, jer nije svaka promena na snimku jednako opasna niti svaka zahteva operaciju.
Da li je svaki tumor mozga maligni?
Ne. Tumor mozga ne znači automatski malignu bolest. Meningeomi, neurinomi i većina adenoma hipofize najčešće su benigni tumori koji rastu sporo i mogu se uspešno operisati, zračiti ili godinama pratiti, u zavisnosti od veličine, lokalizacije i simptoma. Sa druge strane, glioblastomi i metastaze mozga predstavljaju agresivnije maligne tumore koji zahtevaju brzu i kombinovanu neurohiruršku i onkološku procenu. Važno je razumeti da i benigni tumor može biti opasan ako raste u blizini moždanog stabla, očnih živaca, krvnih sudova ili centara za govor i pokret. Zato se težina bolesti ne procenjuje samo prema reči „benigno“ ili „maligno“, već prema ponašanju tumora, njegovom mestu i posledicama koje izaziva.
Kada se tumor mozga samo prati bez operacije?
Tumor mozga se može samo pratiti kada je mali, verovatno spororastući, ne izaziva značajan pritisak na mozak i ne dovodi do neuroloških simptoma. Ovaj pristup se najčešće razmatra kod pojedinih benignih tumora, kao što su mali meningeomi, mali vestibularni schwannomi ili slučajno otkriveni adenomi hipofize bez značajnog pritiska na očne živce. Praćenje ne znači zanemarivanje bolesti, već plansko posmatranje MRI snimcima kako bi se videlo da li tumor raste i kojom brzinom. Operacija se odlaže kada je rizik zahvata veći od trenutnog rizika tumora, ali se odluka može promeniti ako tumor počne da raste, izaziva simptome ili ugrožava važne moždane strukture.
Od čega zavisi prognoza tumora mozga?
Prognoza tumora mozga zavisi od više faktora: tipa tumora, stepena maligniteta, brzine rasta, lokalizacije, veličine, mogućnosti hirurškog odstranjenja i neurološkog stanja pacijenta pre lečenja. Tumor koji je biološki benigniji može imati dobru prognozu, ali ako se nalazi u teško pristupačnoj regiji ili pritiska važne centre, lečenje može biti složenije. Kod glioma i drugih malignih tumora danas su veoma važne molekularne karakteristike, kao što su IDH mutacija, 1p/19q kodelecija i MGMT metilacija, jer utiču na očekivani tok bolesti i odgovor na zračenje ili hemioterapiju. Zato se prognoza ne može pouzdano proceniti samo iz naziva tumora, već tek nakon povezivanja MRI nalaza, operativnog nalaza, patohistologije i molekularne analize.
Koliko traje oporavak posle operacije tumora mozga?
Oporavak posle operacije tumora mozga zavisi od vrste tumora, njegove lokalizacije, obima operacije i neurološkog stanja pacijenta pre zahvata. Neki pacijenti ustaju već prvog dana nakon operacije i oporavljaju se brzo, naročito kada je tumor bio pristupačan i nije zahvatao važne moždane centre. Kod većih tumora, tumora u blizini govornih, motornih ili vidnih regija, kao i kod pacijenata koji su pre operacije već imali neurološke ispade, oporavak može trajati nedeljama ili mesecima. Deo tegoba posle operacije može biti posledica otoka mozga i povlačiti se postepeno, dok trajanje rehabilitacije zavisi od toga da li postoji slabost, poremećaj govora, ravnoteže ili drugi deficit.
Kada meningeom treba operisati?
Meningeom se najčešće operiše kada raste, izaziva pritisak na mozak ili dovodi do simptoma kao što su epileptični napadi, slabost ekstremiteta, poremećaj vida, smetnje govora, promene ponašanja ili znaci povišenog pritiska u lobanji. Odluka ne zavisi samo od veličine tumora, već i od njegove lokalizacije. Mali meningeom na bezbednijem mestu može se pratiti, dok manji tumor u blizini očnih živaca, moždanog stabla, velikih venskih sinusa ili motornih centara može zahtevati raniju reakciju. Kod starijih pacijenata ili osoba sa teškim pratećim bolestima ponekad je razumnije praćenje, ako tumor ne raste i ne izaziva simptome. Cilj odluke je da se operacija uradi kada korist premašuje rizik, a ne samo zato što tumor postoji.
Kada gliom nije moguće potpuno odstraniti?
Gliom nije uvek moguće potpuno odstraniti zato što često raste infiltrativno, što znači da se tumorske ćelije šire kroz okolno moždano tkivo i prelaze granice koje su jasno vidljive na MRI snimku ili tokom operacije. Kada je gliom u blizini centara za govor, pokret, vid, pamćenje ili drugih važnih funkcija, pokušaj potpunog uklanjanja može izazvati teška i trajna neurološka oštećenja. U takvim slučajevima neurohirurg ponekad namerno ostavlja deo tumora kako bi sačuvao funkciju pacijenta. To nije neuspeh operacije, već kontrolisana odluka: ukloniti što više tumora, smanjiti pritisak i dobiti tkivo za dijagnozu, ali ne po cenu paralize, gubitka govora ili drugih teških deficita. Nakon toga se odluka dopunjuje zračenjem, hemioterapijom i molekularnim nalazima.
Da li metastaze mozga uvek znače terminalnu fazu bolesti?
Ne uvek. Metastaze mozga jesu ozbiljan znak proširene maligne bolesti, ali ne znače automatski da je lečenje završeno ili da nema smisla aktivno lečenje. Kod pojedinih pacijenata, naročito kada postoji jedna ili manji broj metastaza, dobro opšte stanje i kontrolisana bolest u drugim organima, metastaze mozga mogu se lečiti operacijom, stereotaktičkom radiohirurgijom, zračenjem, imunoterapijom ili ciljanim onkološkim lekovima. Prognoza zavisi od tipa osnovnog tumora, broja i veličine metastaza, prisustva metastaza u drugim organima i odgovora na sistemsko lečenje. Kod pacijenata sa uznapredovalom bolešću i lošim opštim stanjem cilj može biti kontrola simptoma i kvalitet života, ali kod drugih pacijenata lečenje može značajno produžiti život i očuvati neurološku funkciju.
Kada metastaze mozga zahtevaju operaciju?
Operacija metastaza mozga najčešće se razmatra kada jedna metastaza izaziva značajan pritisak na mozak, otok mozga, epileptične napade ili neurološke simptome kao što su slabost ekstremiteta, poremećaj govora, vida ili ravnoteže. Hirurško lečenje posebno može biti korisno kada je metastaza pojedinačna ili dominantna, kada je pristupačna za bezbedno uklanjanje i kada opšte stanje pacijenta dozvoljava operaciju. Operacija može brzo smanjiti pritisak na mozak, potvrditi dijagnozu i omogućiti dalje zračenje ili sistemsko onkološko lečenje. Kod višestrukih malih metastaza, duboko smeštenih promena ili lošeg opšteg stanja, češće se razmatra radiohirurgija, zračenje ili simptomatsko lečenje. Odluka se zato donosi zajedno sa onkološkim planom, a ne samo na osnovu MRI slike.
Da li se svaki astrocitom ili oligodendrogliom mora odmah operisati?
Ne uvek. Odluka zavisi od veličine tumora, brzine rasta, simptoma, lokalizacije i rizika operacije. Kod pojedinih malih i spororastućih glioma, posebno ako su slučajno otkriveni i ne izazivaju simptome, ponekad se kratko prati ponašanje tumora MRI kontrolama. Međutim, kod tumora koji rastu, izazivaju epileptične napade, neurološke ispade ili imaju karakteristike agresivnijeg ponašanja, operacija često predstavlja prvi važan korak. Hirurško uklanjanje ne služi samo smanjenju tumorske mase, već i dobijanju tkiva za tačnu patohistološku i molekularnu dijagnozu. Kod glioma je posebno važno balansirati između što većeg odstranjivanja tumora i očuvanja govora, pokreta, vida i drugih funkcija.
Da li se svaki adenom hipofize mora operisati?
Ne. Ne mora se svaki adenom hipofize operisati. Neki adenomi, naročito prolaktinomi, često se uspešno leče lekovima i mogu se značajno smanjiti bez operacije. Mali neaktivni adenomi koji ne pritiskaju očne živce i ne izazivaju hormonske poremećaje mogu se samo pratiti MRI snimcima i endokrinološkim kontrolama. Operacija se najčešće preporučuje kada tumor raste, pritiska očne živce, izaziva gubitak vida, ne reaguje na lekove ili kada hormonska aktivnost ne može biti kontrolisana medikamentima. Danas se većina operacija adenoma hipofize izvodi transsfenoidalnim pristupom kroz nos, bez klasičnog otvaranja lobanje, ali odluka i dalje zavisi od veličine, pravca rasta tumora i hormonskog profila.
Kako se danas leči glioblastom (GBM)?
Lečenje glioblastoma (GBM) najčešće se sprovodi kombinacijom operacije, zračenja i hemioterapije. Operacija je obično prvi korak, ali njen cilj nije uvek potpuno uklanjanje svih tumorskih ćelija, jer glioblastom često prodire u okolno moždano tkivo. Hirurg zato uklanja onoliko tumora koliko je moguće bez izazivanja teškog neurološkog oštećenja. Nakon operacije se najčešće sprovode zračna terapija i hemioterapija temozolomidom. Kod nekih pacijenata dolaze u obzir i dodatni savremeni onkološki protokoli ili kliničke studije. Odluka o lečenju zavisi od mesta tumora, opšteg i neurološkog stanja pacijenta i osobina samog tumora.
Da li glioblastom (GBM) uvek znači veoma lošu prognozu?
Glioblastom jeste ozbiljan i agresivan maligni tumor mozga, ali prognoza nije ista kod svakog pacijenta. Ona zavisi od starosti, opšteg stanja, neurološkog stanja, položaja tumora, mogućnosti bezbedne operacije i odgovora na zračenje i hemioterapiju. Važne su i biološke osobine tumora, jer neki glioblastomi bolje reaguju na terapiju od drugih. Zbog toga se prognoza ne može pouzdano proceniti samo na osnovu naziva dijagnoze. Potrebno je sagledati MRI snimke, operativni nalaz, patohistološki izveštaj i molekularne analize. Kod dela pacijenata moguće je postići dužu kontrolu bolesti i bolji kvalitet života nego što porodica očekuje na osnovu same dijagnoze.
Kako se danas leči akustikus neurinom (vestibularni schwannom)?
Lečenje akustikus neurinoma, odnosno vestibularnog schwannoma, zavisi od veličine tumora, brzine rasta, sluha, vrtoglavice, pritiska na okolne strukture i opšteg stanja pacijenta. Mali tumori koji rastu sporo i ne prave veće tegobe često se mogu samo pratiti redovnim MRI snimcima i kontrolama sluha. Ako tumor raste, pogoršava sluh, izaziva nestabilnost ili pritiska moždano stablo, razmatraju se operacija ili precizno zračenje, kao što je Gamma Knife. Cilj nije samo ukloniti ili zaustaviti tumor, već sačuvati sluh, facijalni nerv, ravnotežu i sprečiti komplikacije kao što su pritisak na moždano stablo ili hidrocefalus.
Kakva je prognoza akustikus neurinoma i da li uvek dovodi do gubitka sluha?
Akustikus neurinom je najčešće benigni i spororastući tumor, pa je prognoza kod mnogih pacijenata dobra, posebno ako se otkrije dok je još mali. Ne dovodi kod svih pacijenata odmah do gubitka sluha. Kod nekih se sluh dugo održava, dok kod drugih postepeno slabi zbog pritiska tumora na slušni i ravnotežni nerv. Prognoza zavisi od veličine tumora, brzine rasta, očuvanosti sluha i odnosa prema facijalnom nervu i moždanom stablu. Zbog toga se kod jednog pacijenta bira praćenje, kod drugog zračenje, a kod trećeg operacija. Cilj je kontrola tumora uz očuvanje neuroloških funkcija koliko god je moguće.
Koji su prvi simptomi neurinoma slušnog živca?
Prvi simptomi neurinoma slušnog živca najčešće su postepeno slabljenje sluha na jedno uvo, zujanje u uhu i poremećaj ravnoteže. Simptomi se često razvijaju sporo, tokom meseci ili godina, pa ih pacijent u početku može pripisati starenju, problemima sa uhom ili vratom. Kako tumor raste, može pritiskati okolne nerve i moždano stablo, pa se mogu javiti utrnulost lica, bol u licu, glavobolja, nestabilnost pri hodu ili drugi neurološki simptomi. Važno je da jednostrano slabljenje sluha ili uporno zujanje u jednom uhu bude razlog za ORL i neurološku procenu, često uz MRI snimanje mozga i unutrašnjih slušnih kanala. Rano otkrivanje je važno jer manji tumori često imaju više terapijskih opcija.
Kada schwannom ne mora odmah da se operiše?
Manji schwannomi koji rastu sporo i ne izazivaju značajne simptome često se mogu samo pratiti periodičnim MRI kontrolama. Odluka ne zavisi samo od veličine tumora, već i od brzine rasta, starosti pacijenta, sluha, ravnoteže i odnosa tumora prema moždanom stablu i okolnim nervima. Kod vestibularnog schwannoma, odnosno neurinoma slušnog živca, cilj nije uvek trenutna operacija, već očuvanje funkcije facijalnog i slušnog nerva uz bezbednu kontrolu tumora. Kod pojedinih pacijenata razmatra se stereotaktička radiohirurgija, dok se operacija preporučuje kada tumor raste, ugrožava funkciju nerva, izaziva simptome ili vrši značajan pritisak na okolne moždane strukture.